"Lebdimo nad odsjajem vode...Ona se smije, varnice sunca i rosa rijeke su joj u očima....i samo nas dvoje gorimo u tom požaru. Uzmi nas, rijeko, upij nas sunce. Sve je čekalo ovaj užareni čas koji nema prošlosti ni budućnosti, koji priznaje samo sebe, i sve je u njemu mogućno...Mogao sam da je poljubim u usta, mogao sam da je obljubim ispod kormila ili razapetu na pramcu, mogao sam da bacim brod u vazduh. Sve sam mogao u tom kratkom času ludosti, samo nisam mogao da ga zadržim."~

ˇ"Tišine"