"Ne varam se, u ovoj djevojci ima sigurnosti i lojalnosti, ona sve shvaća suviše konačno, suviše ozbiljno, želi da neopozivo obaveže i sebe i drugoga, i to mi smeta, ali, začudo, uliva i poštovanje. I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i što me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi i bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi bilo tako. Ili vrlo vjerovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: čuvam se i jednog i drugog." (Tišine)